Dušan Džakić je dao intervju za “Fightsite” gde su pričali o raznim temama. Popričali su o njegov sledećoj borbi koja će se održati 30.septembra u Beogradu na prvoj priredbi CFL-a, i zašto je odlučio da se vrati borbama. 

Džakić je svima objasnio zbog čega je odlučio da se vrati borbama i nastavi da se bori i ako ima ozbiljnu povredu oka, on je MMA usporedio kao neku vrstu ovisnosti i to što je zaniljivo mnogi borci su ovo na isti način opisali, pročitaje ovu izjavu Džakića a ceo intervju OVDE. 




“Ovo je droga, postaneš ovisan. Razviješ opsesiju, kao o kokainu, kocki, kurvama ili alkoholu. Koliko god ovo zvučalo nekome možda odvratno ili glupo, svaki pravi borac zna o čemu govorim. Probao sam bez mečeva i ima i to prednosti. Bude tu lijepih izlazaka, lijepih provoda i opijanja, putovanja, prelijepih žena. No, ništa se ne može mjeriti s osjećajem da si borac. Vikinzi su sanjali Valhalu, Spartanci junačku borbu, a samuraji časno ratovanje. Uvijek je među ljudima bilo onih koje nitko drugi ne razumije, osim njih samih. Ali su im se potajno divili. Svaki muškarac teži tome da bude prepoznat kao pravi muškarac. I u ogledalu, i u očima drugih. Želi vidjeti dokle ide njegova hrabrost, no većina se ipak boji. To je normalno. Ne želi svatko dobivati udarce u glavu, ne želi osjećaj straha koji ide s borbama i ne želi biti povrijeđen. Nije ovo za svakoga. Ja to želim i to mi nedostaje. To je jednostavno moja ljubav. Uvijek razmišljam o borbi, ovisan sam o njoj.”

“Kada se upoznam s nekime, uvijek prvo pomislim da li bih ga mogao prebiti. Ili nju. To je bolest. Volim i primati batine na sparingu, pa se moram boriti kada gubim. Volim adrenalin. I znate što? Svaki muškarac bi volio biti u ringu ili kavezu. Svaki je maštao o tome. Da, i ti koji sada čitaš ovaj odgovor. Ti si potajno pomislio kada legneš u krevet kako bi to bilo kada bi se borio. To ti je u krvi, to ti je u genima. Želiš biti alfa mužijak, ali to nikada nećeš učiniti. I zato se ljutiš na sebe. Nemoj jer ti si normalna osoba, a mi nismo.”